Често се дешава да прописе тумачимо онако како нама то највише одговара не водећи рачуна о могућим последицама.
То је најизраженије приликом склапања уговора о раду са запосленима па у уговорену зараду урачунавамо и минули рад и накнаду за топли оброк и регрес за годишњи одмор. Међутим ту правимо основну грешку, јер без обзира што тако обрачуната зарада испуњава услов за упис стажа кроз М-4 обрасце, она не задовољава одредбе Закона о раду.
Наиме Закон је јасно дефинисао најнижу цену рада од 143,00 динара по сату али се тај износ односи на основну зараду на коју се затим додају минули рад од 0,4% годишње и накнаде зарада за топли оброк и регрес за коришћење годишњег одмора .
То значи да основна зарада за месец у коме има 184 радних сати износи 26312,00 динара.
Следећа наша грешка је што не водимо евиденцију радног времена запослених. ово је веома значајно код привредника који имају сменски рад и ноћни рад.
Потреба вођења ове евиденције је најизраженија код угоститеља чије радно време траје и након 22,00 сата јер за сате након тог времена треба обрачунати зараду са увећањем за ноћни рад.
